Pishite ovde citate iz knjizhevnih dela koji su vam zapali za oko:
Evo, ja cju da probijem led. Ovo sam vecj kucala skoro na jednom forumu, pa da udarim c/p:

Friedrich Nietzche ~ Also sprach Zarathustra [Tako je govorio Zaratustra]


~Malo otrova s vremena na vreme: to obezbedjuje prijatne snove.
I mnogo otrova na kraju, radi prijatnog umiranja.

~Zhelim da oko sebe imam vilenjake, jer ja sam hrabar! Hrabrost koja razgoni avetinje, sama sebi stvara vilenjake - hrabrost zheli da se smeje.

~Od svega napisanog volim samo ono shto neko napishe svojom krvlju. Pishi krvlju: i saznacjesh da je krv duh.
Ne mozhe se lako razumeti tudja krv: mrzim dokone ljude koji chitaju.

~Vi gledate navishe kad ishtete uzvishenje. A ja gledam nanizhe, jer ja sam uzvishen.

~Istina je: mi volimo zhivot, ne zato shto smo navikli da zhivimo, nego zato shto smo navikli da volimo.

~Verovao bih samo u onog boga koji bi znao da igra.

~Nauchio sam da idem: od tada dozvoljavam sebi da trchim. Nauchio sam da letim: od tada ne zhelim da me najpre gurnu da bih krenuo s mesta.
Sada sam lak, sad letim, sad vidim sebe pod sobom, sad neki bog igra kroz mene.

~ Ka prestolu svi oni zhele: to je njihovo ludilo - kao da srecja sedi na prestolu! Chesto sedi blato na prestolu - a chesto i presto na blatu.

~Chesto ljubavlju zhelimo samo da preskochimo zavist. I chesto napadamo i stvaramo sebi neprijatelja kako bismo prikrili da smo podlozhni napadu.

~Da li si vecj video kako tvoj prijatelj spava, da bi saznao kako izgleda? Pa, shta je, inache, lice tvog prijatelja? Ono je tvoje sopstveno lice, na hrapavom i nesavrshenom ogledalu.
Da li si vecj video kako tvoj prijatelj spava? Zar se nisi uplashio shto tvoj prijatelj tako izgleda? Oh, prijatelju moj, chovek je neshto shto mora biti prevazidjeno.

~Kad bi bilo bogova kako bih ja izdrzhao da ne budem bog? Stoga nema bogova.

~Otkako postoje ljudi chovek se suvishe malo radovao: jedino to je nash nasledni greh.
A nauchimo li da se bolje radujemo, najbolje cjemo zaboraviti da drugima nanosimo bol i da izmishljamo shto boli.

~Bog je mrtav; od svog sazhaljenja prema ljudima umro je bog.

~Nisu znali drukchije da vole svog boga nego tako shto su choveka pribili na krst.

~Glas lepote govori tiho: on se uvlachi samo u najrazbudjenije duzhe.

~Onaj ko je narodu mrzak, kao vuk psima, jeste slobodan duh, neprijatelj okova, neobozhavalac, onaj ko prebiva u shumama.

~Ukus: to je u isti mah i teg i tas na terazijama i onaj koji meri; a teshko svemu zhivome koje bi htelo da zhivi bez prepirke oko tega i tasa i merilaca.

~Najvecji dogadjaji - to nisu nashi najglasniji, vecj nashi najtishi chasovi.

~Najtishe rechi su one koje donose buru. Misli koje dolaze na golubijim nogama upravljaju svetom.

~Ko zheli da postane dete, mora i svoju mladost da prevazidje.

~Moja najdrazha pakost i vesthina je to shto je moje cjutanje nauchilo da se ne odaje cjutanjem.

~Ne dozvoljavaj da ti daju pravo koje mozhesh za sebe da otmesh.

~Malo vrednosti ima sve ono shto ima svoju cenu.

Part II

~ Kako je prekrasno shto postoje rechi izvuci: zar rechi i zvuci nisu duge i prividni mostovi izmedju onog shto se navek rastalo?

~ Upravo izmedju najslichnijeg privid lazhe najlepshe; jer najmanju provalju je najtezhe premostiti.

~ Lepa je ludost govorenje: pomocju njega chovek igra nad svim stvarima.
Kako su prekrasni svekoliko govorenje i svekolika lazh zvukova! Sa zvucima igra nasha ljubav na sharenim dugama!

~ Oh, dusho moja, sad sam ti dao sve pa i ono poslednje, i sve moje shake su se ispraznile dajucji ti: to shto sam t nalozhio da pevash, vidish, to je bilo moje poslednje!

-> Kako sam putovao sa lososom - Umberto Eko

"Zbog toga mislim da siroti dechaci nisu nastradali zbog manjka, vec zbog vishka orazovanja.Oni su zhrtve nashe nesrecne savesti.
Da bi deca zaboravila koliko su ljudi loshi, objashnjeno im je da su medvedi dobri.Umesto da im se poshteno kazhe ko su ljudi a ko medvedi"

"Tadashnji moral zahtevao je od nas da budemo spartanci,ovaj danashnji trazhi da svi budemo mekushci"

-> Alisa u zemlji chuda - Luis Kerol

Ujednom momentu kraljica kazhe Alisi:
"Morash da trchish najbrzhe shto mozhesh samo da bi ostala na istom mestu, ako zhelish negde da odesh, morash da trchish duplo brzhe"

-> O knjizhevnosti - Umberto Eko

"Gramatika: komplikovano orudje koje ti pomazhe kad uchish jezike, a odmazhe kada treba da progovorish"

-> Braca Karamazovi - F.M. Dostojevski

"Ipak vredi razgovarati sa svojim Djavolom.Razgovor sa Djavolom je jedini poshten i iskren razgovor.Kao i svaki razgovor sa samim sobom"

-> od nekud

"Hije sva knjizhevnost u knjigama,niti su sve knjige knjizhevnost"

...i bice josh...

Milorad Pavicj - Hazarski rechnik

~ Danashnja chitalachka publika smatra da je pitanje mashte iskljuchivo u nadlezhnosti pisca i da je se ta stvar uopshte ne tiche.

~ U snu osecjamo se kao riba u vodi. Povremeno izranjamo iz sna, okrznemo okom svet na obali, ali opet tonemo s zhurbom i zhudno, jer se osecjamo dobro samo u dubinama. Pri tim kratkim izranjanjima na kopnu opazhamo jedno chudno stvorenje tromije od nas, priviknuto da dishe na drugi nachin no mi i zalepljeno za svoje kopno svom svojom tezhinom, pri tom lisheno slasti u kojoj mi zhivimo kao u sopstvenom telu. Jer ovde dole slast i telo su nerazluchivi i jedno su isto. To stvorenje napolju, to smo takodje mi, ali mi kroz milion godina i izmedju nas i njega pored godina lezhi i strashna nesrecja koja se sruchila na tog napolju, poshto je odvojio telo od slasti.

~ Jedan je od sigurnih puteva u buducjnost (jer ima i lazhne buducjnosti) icji u pravcu u kojem raste tvoj strah.

~ San je svakodnevni kaj zhivota, mala vezhba smrti.

~ Razlika izmedju dva da mozhe biti vecja nego izmedju da i ne.



~ U istini se mozhe nacji samo ono shto se u nju stavilo.

~ Kao mlad chovek zagledao sam se u neku devojku. Nije me primecjivala, ali ja sam bio uporan i jedne vecheri sam Sofiji (ona se tako zvala) govorio o svojoj ljubavi tako zharko da me je zagrlila i na svom obrazu osetio sam njene suze. Po ukusu tih suza odmah sam poznao da je slepa, ali to meni nije smetalo. Ostali smo zajedno zagrljeni kad se iz oblizhnje shume zachuo topot konja.
- Je li beo taj konj, chiji se topot chuje kroz nashe poljupce? - upitala me je.
- Ne znamo i necjemo znati - uzvratio sam - dok ne izadje iz shume.
- Ti nishta nisi shvatio - reche Sofija i u tom iz shume izadje beo konj.
- Jesam, sve sam shvatio - uzvratih i upitah je kakve su moje ochi.
- Zelene - reche ona.
Pogledajte, moje ochi su plave...

~ Kad uveche usnimo, mi se zapravo svi pretvaramo u glumce i odlazimo uvek na drugu pozornicu da odigramo svoju ulogu. A danju? Danju na javi tu ulogu uchimo. Ponekad, ne nauchimo je kako valja i onda ne smemo da se na pozornici pojavimo i krijemo se iza drugih glumaca koji bolje znaju svoje rechi i korake za taj put.
A ti, ti si onaj koji dolazi u dvoranu da vidi nashu predstavu, a ne da glumi. Neka tvoje oko padne na mene u chasu kada budem dobro uvezhbana, jer niko nije svih sedam dana u nedelji ni mudar ni lep.

~ Znanje je pokvarljiva roba, za chas ubudja. Kao buducjnost.

~ Moj zavichaj je tishina, moja hrana cjutanje. Sedim u svome imenu kao veslach u chamcu. Ne mogu da zaspim koliko te mrzim.

~ Svake vecheri kad poljubim svog dragog, ja pomislim: sasvim je prirodno da cju jednom ugristi suvishe duboko...

~ Suvishe si mudar kad govorish sa mnom. A ja gledam oblake kako plove i nestaju iza planina i u njima prepoznajem svoje nepovratne misli. Iz njih ponekad kaplju suze, ali u kratkim chasovima kada se oblaci razidju, ja izmedju njih ugledam malo chistoga neba s tvojim licem na dnu, jer samo tada nishta me ne sprechava da te vidim onakvog kakav si.

~ Radish jer ne znash da zhivish. Kad bi umela da zhivish, ne bi radila i nikakva nauka ne bi za tebe postojala. Ali, uchili su nas svi samo kako se radi, a niko kako zhiveti.

~ U nauci da bi ishao dalje, dovoljno je da znash samo poslednju rech u svojoj struci. S lepotom nije tako.